Poslednje kolo prvog dela igrali smo u Golubincima nadomak Stare Pazove protiv KK Jadran. Domaćini su nas lepo dočekali , uslovi za igu idealni, hala mala,  topla, doista skoro bez publike obzirom da igraju u svoje selo trebalo je biti vise publike. Sećamo se KK Jadrana jos kad smo sa njima igrali u sezoni 2013/2014 kada su i oni bili isto debitanti iz letnje lige u 2.mrl, baš kao i mi. Nisu imali svoju halu igrali su u Staroj Pazovi kao domaćini. U međuvremenu vidi se da su izvršili tranziciju i od amaterskog seoskog kluba postali su profi klub sa stabilnim finansijama od strane Opština Stara Pazova. Napravili su velelepnu halu samo za košarku. A mi od tada nismo igrali, zbog nefinansiranja , nedovoljne podrške, da banalizujemo kao kad bi zaposleni u Opštini Kovačica primao platu 5.000dinara što je možda nekad primao al to je za današnje uslove ne samo nedovoljno nego smešno i besmisleno. Halu i dalje nismo dobili iako je bilo najavljeno za 01. Septembar. Dakle veliki hendikep i za treninge i za utakmice.

Što se tiče igračkog dela, ovu utakmicu smo za promenu dobro otvorili i posle 7:0, uhvatili ritam igre i bili u egalu. Nažalost to je ipak bila  samo dobra igra  jednog pojedinca koji nas vukao sam do sredine druge četvrtini, tj. dok je imao snage. Šta se desilo u drugoj ?u srednjem delu ....oni su pogodili vezane 4 trojke , mi smo promašili vezane 4 trojke ....i tad smo stali i čekamo kraj utakmice da je mogao trener bi bacio peškir da prekine meč kao u boksu ne zbog nokauta vec zbog neborbenosti ekipe i indolentnosti u smislu "Šta mi ovo treba". Sve vrste odbrane smo kao probali (sem presinga ) ali nismo se zalagali pustamo šut ...jer nama nije logično da oni budu toliko precizni ali eto dešava se i to da je protivnik precizan sa vecih udaljenosti. Mi to ne mozemo da razumemo, nije nam logično :) i pored toga sto se to stalno dešava. U drugom poluvremenu , samo jedan tim igra , ne mozemo da uhvatimo priključak nikako. Kao i cele sezone veliki broj promašaja i izgubljenih lopti nas karakteriše. Kada bi uspeli bar nesto da otklonimo bilo bi bolje , ali dokle god se ne borimo muški nema pobede. Niko nam nece pokloniti pobedu. Moramo sami da se izborimo. Velika je stvar imati košarkaški klub i igrati ovaj rang košarke. Mnoge sredine nemaju klubove i ne mogu ih imati. Naša sredina gleda usko grudno i neshvata da imaju dragulj isped nosa. Pokušajte da shvatite.